Domaća glazbenica Maja Bajamić prošle je godine na blagdan Svetog Stjepana najteže i zauvijek 'zbogom' morala je reći članu obitelji koji je uvijek imao posebno mjesto u njezinu srcu. Riječ je o djedu Jozi koji joj je kroz život bio izvor snage, sigurnosti i inspiracije, a kako bi mu odala počast te se prisjetila najljepših uspomena, Maja mu je javno uputila dirljive riječi kojima je mnoge dirnula do suza.
'Nećeš mi zamirit, ali moran te spomenit, danas, večeras , kad si mi ono otiša... Prošla je godina, meni k'o da je bilo jučer. Pričali smo na telefon, kad si se ko mali dječak pohvalia da ste se pomirili i da idete u spizu za Božić. Reka si da ste kupili veliki drveni stol, da svi možemo sist ko ljudi i jest i pit i zapivat i veselit se. Jedva sam čekala 21. 12. 2018. da obranin diplomski i dođen s gitaron i zapivan onu tvoju koju čekaš od mog 18. rođendana, kad si s čašom crnog vina pobiga babi i doša na party zapivat i nazdravit sa mnom..Vikala te, ti si joj se smija i reka da ti je dobro tu, da ne smetaš nikome', napisala je Maja, pa nastavila:
'Cili taj 21. bila san nemirna, osjećala san da nešto nije u redu. Nakon obrane, krenula san za Split i putem saznala da si vecer prije, iznenada završio u bolnici. Ništa više nije bilo bitno, samo da ti dođen i da te držin za tu vridnu ruku. Ne sićan se veće tuge od one kad san vidila drveni stol, kuću punu svjećica i sve moguće hrane i kolača, a tebe nema. Tišina je pobijedila Božić. Dočeka si ga s nama, miran, ko da spavaš posli ručka... Pivala san ti tiho na uho, jer znan da si pismu i crno vino volia više od bilo kojeg fakulteta i mise.. Dide, bila je promocija.Cabaret je. Iman novu pismu. Izašli smo oboje neki dan u trobroju blagdanske Slobodne .. ti i ja.. Hvala ti za predivno djetinjstvo. Za branje šparoga. Za uvik pomno odabran najlipsi plod voća iz tvog vrta za mene. Hvala ti za svaki osmijeh i za dušu diteta koja je neumorno prkosila svakom teškom trenutku. Hvala za svaki dolazak na moj nastup kad san bila djevojčica. Sićan se ponosa u tvojim očima. Jedini si uz mater govoria ‘pivaj ti mila moja, samo pivaj’. Svaki put kad izlazin na pozornicu, vidin te u publici. Svaki put kad se zajebajen, sa mnon si. Uncute moj Imotski, zajeba si. Uvik si pakira kofere, alo 'ko bi reka da je tada bilo za zauvik. Znan te, odabra si dane kad smo svi skupa, da uvik moš bit tu...
Ne mogu još, ali zapivat ć dnom onu tvoju. Nebo je bilo k'o i prošle godine.. mir... planine... sunce... spokoj... k'o oni posli ručka...
Ne mogu još, ali zapivat ću jednom onu tvoju. Nebo je bilo ko i prošle godine.. mir.. planine.. sunce..spokoj.. k'o oni posli ručka... Boli koliko nedostajes. Sretan ti Bozic. Volin te. Uzdravlje, dide moj', napisala je glazbenica uz fotografiju na kojoj gleda prema nebu.
Nećeš mi zamirit, ali moran te spomenit, danas, večeras , kad si mi ono otiša...
Prošla je godina, meni ko da je bilo jučer.
Pričali smo na telefon, kad si se ko mali dječak pohvalia da ste se pomirili i da idete u spizu za Bozic. Reka si da ste kupili veliki drveni stol , da svi možemo sist ko ljudi i jest i pit i zapivat i veselit se.
Jedva sam čekala 21. 12. 2018. da obranin diplomski i dodjen s gitaron i zapivan onu tvoju koju čekaš od mog 18. rođendana, kad si s čašom crnog vina pobiga babi i doša na party zapivat i nazdravit sa mnom..
Vikala te, ti si joj se smija i reka da ti je dobro tu, da ne smetaš nikome.
Cili taj 21. bila san nemirna, osjecala san da nešto nije u redu.
Nakon obrane, krenula san za Split i putem saznala da si vecer prije , iznenada završio u bolnici..
Ništa više nije bilo bitno, samo da ti dođen i da te držin za tu vridnu ruku. Ne sican se veće tuge od one kad san vidila drveni stol, kuću punu svjećica i sve moguće hrane i kolača .. a tebe nema. Tišina je pobijedila Božić ..
Dočeka si ga s nama, miran, ko da spavaš posli ručka..
Pivala san ti tiho na uho, jer znan da si pismu i crno vino volia vise od bilo kojeg fakulteta i mise.. Dide,
Bila je promocija
Cabaret je
Iman novu pismu
izašli smo oboje neki dan u trobroju blagdanske Slobodne .. ti i ja.. Hvala ti za predivno djetinjstvo.
Za branje šparoga
Za uvik pomno odabran najlipsi plod voća iz tvog vrta za mene
Hvala ti za svaki osmijeh i za dušu diteta koja je neumorno prkosila svakom teškom trenutku
Hvala za svaki dolazak na moj nastup kad san bila djevojčica
Sican se ponosa u tvojim ocima
Jedini si uz mater govoria ‘pivaj ti mila moja, samo pivaj’
Svaki put kad izlazin na pozornicu , vidin te u publici. .
Svaki put kad se zajebajen, sa mnon si
.
Uncute moj Imotski, zajeba si
.
Uvik si pakira kofere,
Al ko bi reka da je tada bilo
Za Zauvik.
Znan te, odabra si dane kad smo svi skupa, da uvik mos bit tu..
.
Ne mogu još, al zapivat ću jednom onu tvoju..
Nebo je bilo ko i prošle godine.. mir.. planine.. sunce..spokoj.. ko oni posli ručka..
.
Boli koliko nedostajes.
Sretan ti Bozic.
Volin te
Uzdravlje, dide moj
Nećeš mi zamirit, ali moran te spomenit, danas, večeras , kad si mi ono otiša...
Prošla je godina, meni ko da je bilo jučer.
Pričali smo na telefon, kad si se ko mali dječak pohvalia da ste se pomirili i da idete u spizu za Bozic. Reka si da ste kupili veliki drveni stol , da svi možemo sist ko ljudi i jest i pit i zapivat i veselit se.
Jedva sam čekala 21. 12. 2018. da obranin diplomski i dodjen s gitaron i zapivan onu tvoju koju čekaš od mog 18. rođendana, kad si s čašom crnog vina pobiga babi i doša na party zapivat i nazdravit sa mnom..
Vikala te, ti si joj se smija i reka da ti je dobro tu, da ne smetaš nikome.
Cili taj 21. bila san nemirna, osjecala san da nešto nije u redu.
Nakon obrane, krenula san za Split i putem saznala da si vecer prije , iznenada završio u bolnici..
Ništa više nije bilo bitno, samo da ti dođen i da te držin za tu vridnu ruku. Ne sican se veće tuge od one kad san vidila drveni stol, kuću punu svjećica i sve moguće hrane i kolača .. a tebe nema. Tišina je pobijedila Božić ..
Dočeka si ga s nama, miran, ko da spavaš posli ručka..
Pivala san ti tiho na uho, jer znan da si pismu i crno vino volia vise od bilo kojeg fakulteta i mise.. Dide,
Bila je promocija
Cabaret je
Iman novu pismu
izašli smo oboje neki dan u trobroju blagdanske Slobodne .. ti i ja.. Hvala ti za predivno djetinjstvo.
Za branje šparoga
Za uvik pomno odabran najlipsi plod voća iz tvog vrta za mene
Hvala ti za svaki osmijeh i za dušu diteta koja je neumorno prkosila svakom teškom trenutku
Hvala za svaki dolazak na moj nastup kad san bila djevojčica
Sican se ponosa u tvojim ocima
Jedini si uz mater govoria ‘pivaj ti mila moja, samo pivaj’
Svaki put kad izlazin na pozornicu , vidin te u publici. .
Svaki put kad se zajebajen, sa mnon si
.
Uncute moj Imotski, zajeba si
.
Uvik si pakira kofere,
Al ko bi reka da je tada bilo
Za Zauvik.
Znan te, odabra si dane kad smo svi skupa, da uvik mos bit tu..
.
Ne mogu još, al zapivat ću jednom onu tvoju..
Nebo je bilo ko i prošle godine.. mir.. planine.. sunce..spokoj.. ko oni posli ručka..
.
Boli koliko nedostajes.
Sretan ti Bozic.
Volin te
Uzdravlje, dide moj
Nećeš mi zamirit, ali moran te spomenit, danas, večeras , kad si mi ono otiša...
Prošla je godina, meni ko da je bilo jučer.
Pričali smo na telefon, kad si se ko mali dječak pohvalia da ste se pomirili i da idete u spizu za Bozic. Reka si da ste kupili veliki drveni stol , da svi možemo sist ko ljudi i jest i pit i zapivat i veselit se.
Jedva sam čekala 21. 12. 2018. da obranin diplomski i dodjen s gitaron i zapivan onu tvoju koju čekaš od mog 18. rođendana, kad si s čašom crnog vina pobiga babi i doša na party zapivat i nazdravit sa mnom..
Vikala te, ti si joj se smija i reka da ti je dobro tu, da ne smetaš nikome.
Cili taj 21. bila san nemirna, osjecala san da nešto nije u redu.
Nakon obrane, krenula san za Split i putem saznala da si vecer prije , iznenada završio u bolnici..
Ništa više nije bilo bitno, samo da ti dođen i da te držin za tu vridnu ruku. Ne sican se veće tuge od one kad san vidila drveni stol, kuću punu svjećica i sve moguće hrane i kolača .. a tebe nema. Tišina je pobijedila Božić ..
Dočeka si ga s nama, miran, ko da spavaš posli ručka..
Pivala san ti tiho na uho, jer znan da si pismu i crno vino volia vise od bilo kojeg fakulteta i mise.. Dide,
Bila je promocija
Cabaret je
Iman novu pismu
izašli smo oboje neki dan u trobroju blagdanske Slobodne .. ti i ja.. Hvala ti za predivno djetinjstvo.
Za branje šparoga
Za uvik pomno odabran najlipsi plod voća iz tvog vrta za mene
Hvala ti za svaki osmijeh i za dušu diteta koja je neumorno prkosila svakom teškom trenutku
Hvala za svaki dolazak na moj nastup kad san bila djevojčica
Sican se ponosa u tvojim ocima
Jedini si uz mater govoria ‘pivaj ti mila moja, samo pivaj’
Svaki put kad izlazin na pozornicu , vidin te u publici. .
Svaki put kad se zajebajen, sa mnon si
.
Uncute moj Imotski, zajeba si
.
Uvik si pakira kofere,
Al ko bi reka da je tada bilo
Za Zauvik.
Znan te, odabra si dane kad smo svi skupa, da uvik mos bit tu..
.
Ne mogu još, al zapivat ću jednom onu tvoju..
Nebo je bilo ko i prošle godine.. mir.. planine.. sunce..spokoj.. ko oni posli ručka..
.
Boli koliko nedostajes.
Sretan ti Bozic.
Volin te
Uzdravlje, dide moj
Nećeš mi zamirit, ali moran te spomenit, danas, večeras , kad si mi ono otiša...
Prošla je godina, meni ko da je bilo jučer.
Pričali smo na telefon, kad si se ko mali dječak pohvalia da ste se pomirili i da idete u spizu za Bozic. Reka si da ste kupili veliki drveni stol , da svi možemo sist ko ljudi i jest i pit i zapivat i veselit se.
Jedva sam čekala 21. 12. 2018. da obranin diplomski i dodjen s gitaron i zapivan onu tvoju koju čekaš od mog 18. rođendana, kad si s čašom crnog vina pobiga babi i doša na party zapivat i nazdravit sa mnom..
Vikala te, ti si joj se smija i reka da ti je dobro tu, da ne smetaš nikome.
Cili taj 21. bila san nemirna, osjecala san da nešto nije u redu.
Nakon obrane, krenula san za Split i putem saznala da si vecer prije , iznenada završio u bolnici..
Ništa više nije bilo bitno, samo da ti dođen i da te držin za tu vridnu ruku. Ne sican se veće tuge od one kad san vidila drveni stol, kuću punu svjećica i sve moguće hrane i kolača .. a tebe nema. Tišina je pobijedila Božić ..
Dočeka si ga s nama, miran, ko da spavaš posli ručka..
Pivala san ti tiho na uho, jer znan da si pismu i crno vino volia vise od bilo kojeg fakulteta i mise.. Dide,
Bila je promocija
Cabaret je
Iman novu pismu
izašli smo oboje neki dan u trobroju blagdanske Slobodne .. ti i ja.. Hvala ti za predivno djetinjstvo.
Za branje šparoga
Za uvik pomno odabran najlipsi plod voća iz tvog vrta za mene
Hvala ti za svaki osmijeh i za dušu diteta koja je neumorno prkosila svakom teškom trenutku
Hvala za svaki dolazak na moj nastup kad san bila djevojčica
Sican se ponosa u tvojim ocima
Jedini si uz mater govoria ‘pivaj ti mila moja, samo pivaj’
Svaki put kad izlazin na pozornicu , vidin te u publici. .
Svaki put kad se zajebajen, sa mnon si
.
Uncute moj Imotski, zajeba si
.
Uvik si pakira kofere,
Al ko bi reka da je tada bilo
Za Zauvik.
Znan te, odabra si dane kad smo svi skupa, da uvik mos bit tu..
.
Ne mogu još, al zapivat ću jednom onu tvoju..
Nebo je bilo ko i prošle godine.. mir.. planine.. sunce..spokoj.. ko oni posli ručka..
.
Boli koliko nedostajes.
Sretan ti Bozic.
Volin te
Uzdravlje, dide moj